U prvom delu teksta – Apokalipsa (I) sam načeo ovu temu, temu o našoj unutrašnjoj, ličnoj apokalipsi, kao i onoj zajedničkoj, onoj koja nas sve čeka nastavimo li da živimo na način kao do sada, ne želeći da nešto menjamo, prvo u sebi, a onda i oko sebe, jer promenjena, svesna i kreativna osoba svojim životom onda pročišćava život u sebi i oko sebe, stvarajući neko novo, poželimo, bolje sutra!
Nesvesni, u sopstvenom haosu i destrukciji, umesto da sebe preobražavamo, mi brinemo “tuđu brigu”, brinemo tuđe apokalipse, pričamo tuđe priče, zamajavamo sebe i druge. Takvima, apokalipsa možda stigne i mnogo pre nego drugima. Ništa u životu se ne događa slučajno, i nikome, ali da ponovim, nikada i nikome se ništa ne događa slučajno. Sve ima svoj smisao, red i zakonitosti, samo je pitanje da li smo mi toga svesni, da li to vidimo, prihvatamo, postupamo li u skladu sa tim. Niti slučajno i bezrazložno povredite svoje koleno, niti slučajno i bez smisla neko nekog udari, niti tek tako neko nešto izgubi a drugi dobije…
Svi susreti, svi događaji, sve situacije, kako na ličnom, tako i na širim planovima, pa sve do celokupnog čovečanstva, imaju svoje povezano međudelovanje, imaju sve ono što im prethodi, kao i sve posledice koje proizilaze iz njih. Za dublje analize i objašnjavanja sada nemamo vremena ni mesta, ali ukratko treba reći da sve naše emocije, misli i reči, kao i svi postupci, donose i odgovarajuće reakcije trenutno, ali i onaj deo koji sledi kasnije, jer se vremenom gomilaju i akumuliraju, pa na kraju prizivaju i izazivaju odgovarajuće posledice koje mogu biti jako snažne i uočljive, a isto tako i spore, slabo vidljive, ili prenesene na različite nivoe; kombinacija ima nepojmljivo mnogo, bolje rečeno beskonačno, kao što je i sam život beskonačan.
Ne možete da mislite destruktivno, da nekoga mrzite, ljuti ste, činite loše sebi i drugima (javno ili tajno), a da onda kada i sami “dolijate” i, kako bi neupućeni rekli “slučajno” vam se nešto dogodi – razbolite se, neko vas povredi… i da ne nabrajamo sve moguće vidljive i nevidljive posledice, ljudi naivno kažu “jadan on, ništa nije loše radio, a eto šta ga snađe”. A posledice nisu tako jednostavne, delom se to prenosi i na vaše najbliže, pa dalje i na šire okruženje, zajednicu u kojoj živite, sve do sveukupnog zajedničkog života i opstanka na planeti.
Ako ste trenutno u negativnom stanju, iako ste generalno pozitivno usmereni, to vaše stanje svojom vibracijom privlači i određeni energetski odgovor, pa vam se mogu dogoditi i nepoželjne stvari. Ili te vibracije koje širite oko sebe deluju na nekog drugog, ili se šire u zajedničko polje, izazivajući odmah ili mnogo kasnije, ovde ili tamo, odgovarajuću reakciju. Ovako posmatrano, i pojedinačne situacije, i međuljudski odnosi, od pojedinačnih, pa do grupnih ili onih širokih razmera, deluju po istim mehanizmima i odgovor su na naše prethodno ili trenutno spoljno delovanje i naše unutrašnje stanje. Mir priziva mir, ljubav ljubav, destrukcija, mržnja, laž i haos mogu doneti samo to isto. A kada se toga nakupi više, na nivou širih razmera, onda dolazi i do krupnijih poremećaja kao reakcije na veliko energetsko zagađenje koje smo stvorili, dolazi do apokaliptičnih situacija, dolazi do različitih epidemija, ratova, raznoraznih katastrofa, što prirodnih, što neprirodnih. Na kraju, kada se toga nakupi podosta, onda su i posledice pogoleme.
Kao što je rečeno – ko se mača lati, od mača će i nastradati – dakle, moramo biti svesni da sve što činimo kad tad, kao bumerang stiže nazad. Naivno je razmišljati da oružje kojim se igramo nikada neće eksplodirati, da zatrovana voda nikada neće stići i u naše čaše, kao i vazduh u naša pluća, kako će Priroda večito trpeti sve što joj ljudski rod čini a da ne reaguje, kad tad pokušavajući da stvari postavi na svoje mesto, popravi pokvareno i “sredi dosadne šugarce koji rovare”. Naravno, u životu se stvari nekada događaju kao u bajkama, ali nekada i ne, sve zavisi šta se krije u pozadini cele priče.
U ovoj našoj priči poenta je da svako može svojim delovanjem, sagledavanjem i kreativnom promenom sebe da promeni i svoj život, da otkloni svoju apokalipsu, da svoj život odvede u nekom novom, svetlom i sjajnom pravcu, ka ljubavi, miru i radosti, ka stvaranju i sreći, a da tako, i jedino tako obezbedi sebi život i u mogućim apokaliptičnim događajima širih razmera. Jer samo ako ide svojim Putem Ljubavi i Savršenstva, svojim Putem Svetlosti, Slobode i Stvaranja, čovek bira i kreira svoj život, biva zaštićen od destrukcije u onoj meri da ne bude uništen pre nego “što mu je vreme”, živi sve do onog trenutka dok ne ispuni svoj životni zadatak i onda odlazi slobodno. U protivnom, nesvestan sebe i svog Puta, pa čak i destruktivan, čovek je podložan uticajima života bez mogućnosti da mnogo učini i promeni, a što najčešće rezultira i njegovim nesvesnim, neželjenim i neminovnim odlaskom, često tragičnim, teškim ili nasilnim.
Pa ako mislite da se apokalipsa neće dogoditi, ili to ne želite, odnosno, rado biste da je izbegnete samo vi ili svi zajedno (a apokalipse se kad tad dogode, pa možda čak i nama sledi jedna), vreme je da se pozabavite sobom i promenite dosta toga na bolje prvo u sebi i kod sebe. Menjajući destruktivne, tamne tačke u svom celokupnom energetskom sistemu, kreativnom transformacijom u pozitivne, svetle tačke, napredovaćemo i pozitivno ćemo uticati i na svoju okolinu da se menja na bolje u univerzalnom smislu. Samo tako doprinećemo kreativnoj promeni na zajedničkom nivou, pa nas možda i “mimoiđe ova gorka čaša”. Ja sam bar na stanovištu da će neke sigurno mimoići, još pre bih rekao da će je neki od nas izbeći, ali samo onako kako sam rekao – idući Svojim Putem Svetlosti, Ljubavi i Savršenstva!
Zato nemojmo čekati, učinimo nešto na sopstvenom preobražaju i vraćanju svog i života na ovoj planeti u ravnotežu, mir, sklad, ljubav.
Mir, Opuštenost i Sreća neka vas prate!
Zlatko Kalajdžić